Obaveza je dati zekat na zlato i srebro, bez obzira na to po kom osnovu ih posjeduje osoba, jer su to vrijednosti same po sebi, bez obzira na to da li su sirovina ili nakit, obrađeni ili neobrađeni, da li je dozvoljena nekome njihova upotreba ili ne. Ono što je relevantno za davanje zekata na ove metale jeste količina. Kada bi neko imao ibrik od srebra, čija je težina dvije stotine, a vrijednost tri stotine, zekat će iznositi pet, jer se ne uzima u obzir njegova povećana vrijednost zbog izrade. Ovako se postupa ako se radi o davanju zekata iz vrste plemenitog metala. U protivnom, u obzir će se uzeti stvarna vrijednost, u čemu postoji konsenzus islamskih učenjaka. (Reddul-muhtar, II/30)
U Buharijinom Sahihu se prenosi od Halida ibn Eslema da je rekao: „Izašli smo sa Abdullahom ibn Omerom r.a., a neki beduin je rekao: “Objasni mi Allahove riječi: Oni koji gomilaju zlato i srebro i ne troše ih na Allahovom putu. Ibn Omer r.a. je rekao: ‚Ko ih bude gomilao i skrivao u riznici, ne dajući na njih zekat, teško njemu‘. Ovo je bilo aktuelno prije nego je došao propis o zekatu. Kada je propisan zekat, Allah dž.š. ga je učinio sredstvom za čišćenje imovine.“ (Buharijin Sahih o zekatu, 1404)
Ibn Hadžer kaže: „Navodi ga, također, i Bejheki sa svojim lancem prenosilaca od Ibn Omera, a glasi: “Svaka imovina na koju se daje zekat, makar se nalazila ispod sedam zemalja, ne smatra se nagomilanom i skrivenom u riznici. A svaka imovina na koju se ne daje zekat, makar se nalazila na površini zemlje, smatra se gomilanom i skrivenom u riznici.“ Iz ovoga proizilazi da šerijatsko značenje pojma „nagomilan i čuvan u riznici“ (kenz) jeste da je to imovina na koju se nije dao zekat. (Pogledaj: Fethul-bari, III/272) Malik navodi od Ata’a da je rekao: „Doprlo je do mene da je UmmuSeleme rekla: ‚Nosila sam nakit od zlata i srebra i pitala sam: Allahov Poslaniče, je li ovo ’nagomilano zlato i srebro‘? On je odgovorio: Ako dostigne količinu da se na njega mora dati zekat, daj zekat i nije ’nagomilano zlato i srebro‘.“
Ako je zlato ili srebro dominantno u nekom metalu, tada se ta legura smatra zlatom ili srebrom. Ali, ako je dominantan neki drugi metal u zlatu ili srebru onda će se izvršiti procjena, kao kod robe.
Iznos zekata u zlatu i srebru je četrdeseti dio, kao što je već navedeno kad je bilo govora o zekatu na deve i bravčad: „A na srebro se daje četrdeseti dio.“ U TirmizijinomSunenu se prenosi od Alija r.a. da je Allahov Poslanik a.s. rekao: “Oslobodio sam vas od zekata na konje i robove, ali dajite zekat na srebro za koje se daje na svakih četrdeset dirhema jedan dirhem. U stotinu i devedeset dirhema nema obaveze davanja zekata, ali kada dostigne dvije stotine, obavezno je dati pet dirhema na ime zekata.”
Vrijednost trgovačke robe se obračunava zajedno sa zlatom i srebrom i pridoda im se prilikom davanja zekata, jer je Allah dž.š. dao zlato i srebro da se njima trguje, pa sve što se koristi u trgovanju pridodaje se zlatu i srebru. Vrijednosni papiri koji zamjenjuju zlato i srebro imaju isti tretman kao zlato i srebro.
